Posle probijanja neprijateljskog obruča, od čete partizana ostalo je svega pet boraca, tri ranjenika i dva zdrava borca. Počinje borba izvlačenja i spasavanja ranjenih drugova sa položaja. SS kapetan Anders takođe je na položaju sa
svojim odredom. On treba da analizira neuspeh ofanzive.

Kroz dvogled on prati preživelu šaku boraca, koja se vuče kroz maglu u naporu da stigne svoju brigadu. Anders zabranjuje svojim strelcima akciju i počinje lov bez šuma na ranjenu divljač u očekivanju fizičkog ipsihičkog iscrpljenja. Anders očekuje slom ove male grupe, koja će mu otkriti tajnu neuspeha. Sukob boraca postoji, da li zdravi borci da se žrtvuju i iznesu ranjene drugove? Jedan borac odlazi, ostavljajući drugog samog sa ranjenicima. Sva pažnja Andersa usresređena je na begunca. Međutim, drama među ranjenicima dostiže kulminaciju. Jedan se ubija,uveren da tako olakšava svojim drugovima. Odbegli borac stiže do
Andersa i savladan naporom i psihički slomljen pada pred njegove noge.

Anders naređuje da mu se da voda, međutim boraca odbija. Anders shvata da je poražen moralnom snagom volje svoga protivnika..