Kroz sedam intimnih priča u ovom filmu iznosi se generacijski stav, prikazan na različite načine – od crne komedije do melodrame, od poetičnih portreta do socijalno angažovanog horora. Motiv koji povezuje sve priče je desetogodišnjica demokratske revolucije u Srbiji. Svaki film se odvija na dan proslave 5. oktobra, i svaki film se prema tom događaju odnosi na različit način. Na ličan i emotivan način reditelji prikazuju kompleksnu sliku savremene Srbije.^[1]

Sedam priča smešteno je u Beograd i sve se dešavaju istog dana – na desetogodišnjicu petooktobarskih promena. Senka Domanović, autorka priče “Nisam tu” – donosi priču o devojci koja se budi u studentskom domu i ne prepoznaje mladića kod kojeg je spavala. Milica Tomović, uradila je film o mladiću koji sa društvom iz detinjstva proslavlja kraj svojih studija arheologije. Glavni junak priče Ognjena Glavonića krade novac, da bi imao za neki provod sa svojom devojkom. Damir Romanov predstavlja crnu komediju o devojčici koji živi sa ocem grobarom, u kućici pored groblja. Sa pričama koje nose sličnu atmosferu, u omnibusu “Oktobar” učestvovali su i reditelji – Ognjen Isailović, Dane Komljen i Ivan Pecikoza